UM PA SRCE

DA LI STE I VI – KORAK DO SAVRŠENSTVA? I ŠTA AKO JESTE, ALI TO NE ZNATE…




Priča o savršenstvu nije tako jednostavna, zar ne? „Niko nije savršen“, glasi mudrost koju koriste ljudi širom sveta. Uglavnom da bi sebe (u)tešili. Ali, ko zapravo zna šta je savršenstvo? Mada ga stalno pominjemo. Čak i ono što je, po nekima, prelepo, prepametno, premudro, predrago, to ne znači da je (i) savršeno. Jedni teže savršenstvu, a drugi misle da to i nije baš najpametnije, da je to neka vrsta ludosti. A ko se snađe u svim tim različitim mišljenjima, već je, rekao bih – (na) korak do savršenstva.

Već neko vreme onima koji su mi bliskiji, koji me bolje poznaju, na pitanje „Kako si?“, odgovaram: „Korak do savršenstva“.

Ponekad to kažem i nekima koje manje poznajem, ako procenim da time neću previše ugroziti njihov ego. Ako vidim da su otvorenog uma i srca.

Pa me, osmehujući se, opet pitaju: „Samo korak?“ A ja im, uz takođe obavezan osmeh, odgovaram: „Nisam rekao koliki je taj korak. Može biti i onaj od sedam milja“.

Onima koje bi ovakav odgovor mogao da povredi, da kod njih izazove (makar i neverbalnu) reakciju u stilu „Ako i jesi, šta se sad foliraš!“, izbegavam da govorim takve stvari. Imaju oni već dovoljno svoje muke.

Ali, hajde da probam da zaokružim ovu temu.

Živeti na korak do savršenstva, to ne znači misliti o sebi da si skoro pa… Bog, nego je iskaz da težiš pomirenju sa svojim pravim ja, tj. ravnoteži uma sa dušom. Jer, duša je uvek savršena, delić univerzalnog Savršenstva, a naš um nespretno, nezgrapno, slonovski, gazi za njom i po njoj, kako kad.

I uvek smo mi tu negde, neretko baš na korak do nje, do – Njenog Savršenstva.


Pa bi u tom smislu, moj precizniji odgovor na vaše pitanje „Kako si?“, bio: „Na korak (opet ne rekoh koliki, jer ni ne znam – op. a.) od optimalne ravnoteže moga uma i srca“.


……….

Goran Kojić