UM PA SRCE

KO JE NAJPOTREBNIJI DECI RAZVEDENIH RODITELJA?




Dakle? a) mama; b) tata; c) bake i deke; e) tetke; f) dadilja; g) neko drugi, ko? Za većinu razvedenih (roditelja, kao i njihovih ostrašćenih navijača) ovo će biti neodoljivo iskušenje da zaokruže – sebe. S druge strane, retko ko će se (među razvedenim) setiti ili pak usuditi da pod g) upiše – svi nabrojani. Zašto?


Ratovi između razvedenih vode se neretko na svim zamislivim i nezamislivim frontovima, svim zamislivim i nezamislivim oružjima i sredstvima. Pod geslom: u interesu moje dece!!! Jedna moja drugarica mi je tako, o ratu između sebe i bivšeg, pripovedala ovako: onaj s kojim se sudim je bolesnik, i to ću nesumnjivo dokazati, a onaj koji je otac mojih sinova je – pokojnik. Htela je da bude duhovita. Da li je?

Da sam njen istomišljenik, a po ovom pitanju sam daleko od toga da budem, onda bih na pitanje iz naslova u ponuđenim odgovorima sasvim sigurno pod g) stavio: ja i samo ja, i eventualno još neko od mojih.

Ratovanja za decu, ili oko dece, decom na decu, decom na bivše, uglavnom budu krunisana efektom koji bi mogao da se opiše kao – vožnja tenkom preko dečijih duša.

Daleko od toga da je svejedno s kim će deca razvedenih roditelja provoditi najviše vremena u fizičkom smislu. Ovo nije priča o tome. Mada bismo i na tu temu mogli štošta da kažemo. Npr. da je u tradiciji jedne neovdašnje kulture da se kod razvoda muška deca obavezno dodeljuju ocu, a ženska majci. Treba li reći zašto? Svakako da je to teško pojmljivo u našoj socijalno-sudskoj praksi, gde se u 95% slučajeva sva deca dodeljuju majkama. Koje potom, u ogromnom broju slučajeva, svojim bivšim onemogućavaju ili na sve načine otežavaju da viđaju sopstvenu decu. Opravdavajući to na hiljade načina, smatrajući da tako čine dobro svojoj deci. Da li čine?

Ne, a to i ponavljam, nije ovom tekstu namera da se bavi fizičkim smislom roditeljstva, o kojem možemo nekom drugom prilikom.

Dečija duša, dečije srce, um, razapeti su, kao na krstu, između leve (majčine) i desne (očeve) strane. I što su te dve strane udaljenije, što više ratuju, to je i opisano raspeće nepodnošljivije za istu tu dečiju dušu, srce, um.

I šta god radimo u ime deteta, trebalo bi razumeti da je tom detetu, čak i kad to ne ume da artikuliše, pa čak i kad tvrdi suprotno, od ogromnog značaja to da se zaraćene strane pomire, da se približe, sarađuju… Da umesto neprijateljstva i rivalstva, između roditelja zavlada partnerstvo, tj. udruženo roditeljstvo.

Ne, to uopšte ne znači da se roditelji ponovo venčavaju i fizički žive zajedno. To deci razvedenih nije primarno, a ni neophodno. Za mir u dečijim dušama, taj nasušni preduslov njihovog normalnog psihofizičkog razvoja, nužno je da između roditelja ne plamti rat. Ni u braku, a ni posle, naravno. Pa još kad se realizuje i kakva-takva saradnja, umesto uobičajenih podmetanja i sabotaža, eto nama dece kako veselo silaze sa krsta, i širokog osmeha ližu rane koje sami načinili nisu.

Sećam se jedne svadbe na kojoj sam bio prisutan kao svat sa mladine strane, iako s njom nisam u krvnom srodstvu. I tako je do mene stigla insajderska informacija da je „ova naša“ svom „voljenom“ rekla: „Udaću se za tebe, ali samo pod uslovom da ona (njegova majka – op.a.) nikad ne prekorači naš kućni prag“.

Šta tek reći o ovom (mladoženjinom) krstu, ili gvozdenoj zavesi između snaje i svekrve, a opet u perspektivi preko duša, srca, umova buduće dece i unučadi? 

Svakom neostrašćenom roditelju jasno je da su svakom detetu i danas, uprkos sve većem sukobu između polova, preko potrebni i mama i tata, i bake i deke, i tetke (pa i dadilje, zašto da ne?).

Pa se, dakle, vratimo našem trik-pitanju, i pod g) dopišimo – i mama, i tata, i bake i deke, i tetke, i stričevi, i ujaci, svi, svi, pa i dadilje. 

Zato što deca čeznu za Ljubavlju. A Ljubav je Jedno. Za Ljubav smo svi mi Jedno. ZaJedno.

U to ime,

Živeli!

P.S. Ukoliko želite da poradite na poboljšanju sopstvenog pristupa ovom problemu, i poboljšanju vaše životne situacije, čekam vas na prvoj, besplatnoj 90-minutnoj sesiji, uživo ili preko skajpa, svejedno. Prijave na imejl.


……….

Goran Kojić